PET­NjI­CA - Po­sled­njih de­ce­ni­ja pro­šlog vi­je­ka u sko­ro svim mje­snim cen­tri­ma na sje­ve­ru Cr­ne Go­re po­sto­ja­le su po­ljo­pri­vred­ne za­dru­ge ko­je su upo­šlja­va­le zna­ča­jan broj rad­ni­ka. Me­đu­tim, to­kom tran­zi­ci­o­nih pro­ce­sa sko­ro sve te za­dru­ge su uga­še­ne, dok su nji­ho­vi objek­ti i imo­vi­na pre­pu­šte­ni pro­pa­da­nju. O nji­ho­vom po­sto­ja­nju da­nas je­di­no svje­do­če ru­i­ni­ra­ne zgra­de broj­nih za­dru­žnih do­mo­va iz­gra­đe­nih u do­ba so­ci­ja­li­zma. Uspje­šnu tra­di­ci­ju za­dru­gar­stva na pod­ruč­ju Pet­nji­ce uspje­la je da za­dr­ži je­di­no Ze­mljo­rad­nič­ka za­dru­ga „Vr­bi­ca“ iz se­la La­zi, osno­va­na još 1985. go­di­ne. Za­dru­ga se, na­kon iz­vr­še­ne po­slov­ne tran­sfor­ma­ci­je, ba­vi is­klju­či­vo pro­iz­vod­njom krom­pi­ra i ži­ta­ri­ca. Po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đa­či oku­plje­ni oko Ze­mljo­rad­nič­ke za­dru­ge „Vr­bi­ca“ is­ti­ču da su do­ka­za­li da je sje­ver Cr­ne Go­re bo­gomdan za pro­iz­vod­nju za­dra­ve or­gan­ske hra­ne. Uvje­ra­va­ju da su nji­ho­vi po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­di uve­li­ko osvo­ji­li cr­no­gor­sko tr­ži­šte i da svo­jim kva­li­te­tom za­slu­žu­ju da se na­đu na naj­pro­bir­lji­vi­jim tr­pe­za­ma ši­rom svi­je­ta.
-Shva­ti­li smo da pet­njič­ka op­šti­na ras­po­la­že pri­rod­nim re­sur­si­ma ko­ji, uz ve­ću po­moć dr­ža­ve, mo­gu da po­sta­nu pra­va ogled­na oaza za po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju. Kre­nu­li smo da in­ten­zi­vi­ra­mo pro­iz­vod­nju zdra­ve hra­ne. Iako za­dru­ga u svom po­sje­du ne­ma ob­ra­di­vog ze­mlji­šta, mi sva­ke go­di­ne na za­ku­plje­nim par­ce­la­ma od oko 120 hek­ta­ra sa­di­mo helj­du, ovas, pše­ni­cu, je­čam, raž i ku­ku­ruz. Uz to, ima­mo oko 120 ko­o­pe­ra­na­ta sa sje­ve­ro­i­stoč­nog di­je­la Cr­ne Go­re od ko­jih ot­ku­plju­je­mo vi­ško­ve, ta­ko da pred­sta­vlja­mo uzor­no ga­zdin­stvo za pro­iz­vod­nju zdra­ve hra­ne. Ra­di se o or­gan­skim pro­iz­vo­di­ma ko­ji su svoj kva­li­tet do­ka­za­li na tr­ži­štu Cr­ne Go­re, ali i mno­go ši­re – na­vo­di Av­dul Adro­vić, di­rek­tor Ze­mljo­rad­nič­ke za­dru­ge „Vr­bi­ca“, ko­ja ima se­dam stal­no za­po­sle­nih rad­ni­ka.
On ka­že da su se pred­sta­vi­li na broj­nim saj­mo­vi­ma i da su po­sled­njih go­di­na pu­no ra­di­li na mo­der­ni­za­ci­ji uz­go­ja ži­ta­ri­ca,što je, kao je na­veo, i da­lo za­do­vo­lja­va­ju­će re­zul­ta­te.
-Uvi­dje­li smo da bez sa­vre­me­ne me­ha­ni­za­ci­je ne­ma ni uspje­šne pro­iz­vod­nje. Za­to smo se po­sled­njih go­di­na, uz po­moć do­na­to­ra, po­tru­di­li da na­ba­vi­mo od­re­đe­ni broj neo­p­hod­nih ma­ši­na. Da­nas ima­mo se­dam trak­to­ra, kom­bajn, če­ti­ri mli­na, kru­njač za ku­ku­ruz, kao i ma­ši­nu za či­šće­nje zr­na. Ne­dav­no smo na­pra­vi­li i si­los za skla­di­šte­nje ži­ta­ri­ca ka­pa­ci­te­ta 150 to­na. Ta me­ha­ni­za­ci­ja pred­sta­vlja do­bar osnov za uspje­šnu pro­iz­vod­nju, ali mi ne­će­mo sta­ti na to­me ne­go će­mo i da­lje na­ba­vlja­ti ma­ši­ne ko­je će nam omo­gu­ći­ti da po­sti­že­mo još za­pa­že­ni­je re­zul­ta­te – na­vo­di Adro­vić.
On is­ti­če da se u za­dru­zi po­seb­na pa­žnja po­sve­ću­je pro­iz­vod­nji sje­men­skog krom­pi­ra raz­li­či­tih sor­ti.
-Po­red ži­ta­ri­ca, mi go­di­šnje pro­iz­ve­de­mo i oko 300 to­na sje­men­skog krom­pi­ra i oko 500 to­na krom­pi­ra za je­lo. Tu su sor­te: ke­ne­bek, ka­za­blan­ka, kon­dor, ala­din i agri­ja. Na­mje­ra­va­mo da pro­ši­ri­mo pro­iz­vod­nju, ali pri­je to­ga mo­ra­mo da na­pra­vi­mo ve­ći ma­ga­cin­ski pro­stor za skla­di­šte­nje krom­pi­ra. Ra­di se o po­za­ma­šnoj in­ve­sti­ci­ji, ali se na­da­mo da će nam dr­ža­va i do­na­to­ri pru­ži­ti ru­ku po­mo­ći i da će­mo i taj pro­je­kat uspje­šno re­a­li­zo­va­ti – na­vo­di Adro­vić.
D.J.


Eko­lo­ško ga­zdin­stvo

Adrović je ka­zao da ži­ta­ri­ce sa­de ta­mo gdje ne­ma ni­ka­kvih za­ga­đi­va­ča i to na par­ce­la­ma ko­je se pro­sti­ru na nad­mor­skoj vi­si­ni od 700 do 1.400 me­ta­ra.
-Kod nas je sve pri­rod­no od sje­me­na do go­to­vog pro­iz­vo­da, što nam da­je za pra­vo da ka­že­mo da smo pra­vo eko­lo­ško ga­zdin­stvo. Sva­ko ko ku­pi na­še pro­iz­vo­de, ko­je sa­mi pa­ku­je­mo, po­že­li da to uči­ni opet, jer se ra­di o hra­ni ko­ja se, iz­me­đu osta­log, uz­ga­ja na pro­sto­ru gdje ne­ma ni­ka­kvih za­ga­đi­va­ča –is­ti­če Adro­vić.